Na zalost, nisam imala prilku da cesto slusam Zorana. Kazem na zalost, jer je bio sjajan govornik. Izrazavao se koncizno, smisljeno, sve sto je izgovorio imalo je smisla i bilo je povezano sa temom o kojoj prica. Iz svake njegove recenice i pokreta je bilo jasno da se radi o, ne samo obrazovanom coveku, nego i produhovljenom coveku ( prava retkost za nekoga ko se bavi politikom!).
Secam se, cini mi se da je to bilo 1997-me ( mozda nisam u pravu, neka oni koji znaju godinu, slobodno isprave), slusala sam Zorana na nekoj od televizija, kako objasnjava zasto je vazno da se dozvoli uvoz polovnih autobusa za GSB. Kao i uvek, "pravo u sridu", objasnio je da ti autobusi nisu neko "staro gvozdje", nego da zbog toga sto u tim zapadnim zemljama odakle autobusi dolaze, standardi odredjuju da posle izvesnog vremena autobus biva otpisan, iako je jos uvek u dobrom voznom stanju, da mi to mozemo da iskoristimo i poboljsamo gradski prevoz u Beogradu.
Tada je Zoran bio gradonacelnik Beograda, cini mi se. Lepo se videlo da je to covek koji voli svoj grad i ljude u njemu.
Ne mogu da se setim da li su napokon autobusi uvezeni ili nisu: tada kada se Zoran obracao javnosti, autobusi su bili zaustavljeni na granici zbog nekakvih carinskih zavrzlama ( citaj SPS-ovska ujdurma...).
Sticajem okolnosti, 12. marta 2003-ce sam bila u Berlinu. Neverovatna i tragicna vest da je Zoran Djindjic ubijen u Beogradu me je duboko i licno pogodila. Zoran je bio veoma cenjen u Nemackoj, ne samo zato sto je bio "njihov student", nego zato sto je to drustvo koje zna da prepozna i ceni coveka njegovog kalibra. Slusala sam ga kako u jednoj emisiji vodi jednako elokventan razgovor na nemackom, kao da govori maternji jezik.
Znam da u Srbiji postoji jos uvek relativno mali broj ljudi koji istinski shvata da je pucanj u Zorana bio pucanj u buducnost Srbije.
Sto se Zorana tice, on je ostao u Srbiji znajuci za opasnosti, ali je verovao da je sve to vredno njegove zrtve.
Da li Srbija danas opravdava Zoranovo poverenje da njegova zrtva nije uzaludna?
