Evo me nazad u Torontu. Ispratila me je beogradska zora, a docekalo rano poslepodne u Torontu i i aerodromsko osoblje, uglavnom induskog porekla. Oduvek me je to najvise nerviralo kada sletim u Toronto, a ne bih bas tacno znala da kazem zasto. Autoput 401 je opet zakrcen, ali na njemu se trake ne udvostrucuju, iako ih ni ovde ponekada nema dovoljno.
Beograd -- prelomljen kroz prizmu secanja, ponekada se delici sloze u predivnan dizajn. Ipak, najjaci osecaj je tuga.
Jedan novobeogradski bulevar, potpuno nebitan, nosi ime Zorana Djindjica. Zgrada bivseg CK je postala crni soliter, koji bas onako ruzno strci na sred novobeograske ledine. U kafani Kajak muskarci se penju na sto i igraju. Kontejner na sred gradske ulice. Pasa lutalica samo onoliko, a populacija ce biti uvecana za sest stenadi rodjenih ovog leta u bloku 28. Kuce od kartona i blata. Staklena zdanja novih kompanija. Oronule fasade. Imena banaka koje ne znamo da izgovorimo. Grafiti, grafiti, grafiti. Muzika tresti sa splavova. Reklame i bilbordi. Beograd najlepse izgleda se reke!!! Ili u secanju nas koji ga nosimo u srcu.
Secam te se rado voljeni grade.
1 comment:
pcb x wvn m, free sex. uqd v, ohd fxsecs! thbn u dml fh.
Post a Comment