10. februar 2008

Danas je Dadin rodjendan. Doduse, kod mene jos uvek nije deseti, jos uvek je deveti, ali racunam evropsko vreme. Dva datuma se racunaju kada nekog vise nema: datum rodjenja i datum smrti. Kada nekog vise nema medju nama, obicno se obelezava datum smrti. Ja zelim da proslavim datum Dadinog rodjenja. Hladni kamen ispod kojeg pociva moja jedina sestra je mesto gde je smesteno njeno ovozemaljsko telo. Njena lepota i dobrota nikada nisu prestali da zive.

Dada je dobila ime Radislava po nasem tati. On je bio u vreme njenog rodjenja odsutan i u pismima je slao predloge imena za novog clana porodice. Mojoj mami se ta imena nisu dopala.



Porodicna legenda kaze da je odluku donela baka Ceca: neka se zove Radislava po ocu Radislavu. Nije tesko zamisliti zasto je odmah dobila nadimak Dada. Kazu da sam je ja tako prozvala. Nas dve smo se uvek slatko smejale ovoj fotografiji.


Smejale smo se jer je zid iz nas bio zreo za krecenje, a nas dve zagrljene poziramo, kao da smo u nekom ekskluzivnom studiju.

Ovo je tipicna Dada: ja je se uvek secam takve. Spremne da se nasmeje, da bude vrag, da zraci jednom toplom energijom, i da ostavlja utisak nekoga na koga moze da se racuna i u dobru i u zlu.



Moja jedina seja Dada je ostavila ogromnu prazninu svojim odlaskom. I, evo, skoro ce cetrnaesta godina kako nije vise sa nama, ali ja je se jasno i cisto secam.

Ovu stranicu posvecujem mojim roditeljima. Mojim hrabrim i pozrtvovanim roditeljima.
Ponos i tuga su dve reci koje idu zajedno ovog dana - 10. februara.

Office Politics

OK. I lived long enough to find out that the name of the game is "winning at office politics".

I decided to stop going through the walls.

It is never too late to change.

I announce today, I am going to be a winner at office politics. I will enlist all the help I can find: resources within myself, talking to people who know more about this than me, reading books and attending seminars.

If a year from now I am still in the same position, hang me up side down on the tree branch somewhere far away and leave me there. This is how determined I am now to make this big change.

Prvi januar

Belt Line Trail, Toronto. Jos uvek nije mnogo hladno. Nocas ce temperatura da padne cak do -26 stepeni. Setnja do Daviseville TTC depoa. Sutra je radni dan. Vozovi parkirani. Milina bozija. Mir i belina.

Na TV-u pokazuju beskucnike. Neki od njih kazu da nece ici u svratiste za beckucnike nocas, ma koliko da bude hladno. Kakav izazov. Ponos. Ne pristaju da ih tretiraju kao stoku. Sledeca slika je prvo rodjena beba u Torontu, i tako dalje. Uobicajene novogodisnje vesti: svuda su iste.

2008

Srecna Nova Godina!

Ove godine sam docekala NG sa malo manje pompe i euforije nego pre. Doduse sa prskalicom u ruci: valjda ce doneti srecu.

Ilustracija je klopa, jer NG se vrti oko klope i pica. Posle dodje 1. januar. E, najbolje zurke su bile prvog januara. Na reprizi doceka. Valjda smo svi bili previse napeti za novogodisnju noc, da nesto pogresno ne uradimo i ne pokvarimo novogodisnje raspolozenje, tako da je 1. januar pravo opustanje. Ne moras da se sekiras ni zbog cega i onda dobro raspolozenje dodje samo od sebe.

Dakle, srecna Nova Godina uz moj izbor pesama.

http://www.youtube.com/watch?v=LKRaXPYSzKY

http://www.youtube.com/watch?v=kL0WFcygdWY

http://www.youtube.com/watch?v=DcEm3Tbp6No

Bozic, jelka, gift baskets

Pocela sam da kriziram kada sam shvatila da nije tako jednostavno naci providni celofan. Isla sam u tri radnje i nisam mogla da ga pronadjem. Ivan preporucuje da ih zapakujem u obican sjajni papir sa masnom. Kaze:"Zasto svako mora da vidi sta je u kropi". Ja se neckam, ali kako stvari sada stoje, izgleda da ce to biti resenje.

Danas nema nista od trazenja celofana: napadalo je pola metra snega. Nije previse hladno, samo minus tri i winchill minus pet, pa mozda jedna setnjica ne bi bila na odmet.

Sreca te je danas nedelja, da je kojim slucajem ponedeljak, ne znam kako bih isla na posao.

Pred sneznu oluju u Torontu

Sinoc su najavili da se sprema prva prava snezna oluja. Kazu bice 30 cm snega. Preporucuju da se kupovina obavi danas, jer ce sutra grad biti zatrpan snegom. Ja razmisljam sta mi je ciniti. Dok razmisljam sta mi je ciniti, gledam slike koje sam pravila letos u Beogradu. Go figure:)

Verovatno mi je zanimljivije da se secam, nego da razmisljam sta sve treba da nabavim danas za "gift baskets" koje planiram da napravim za uciteljicu, i drugo osoblje u skoli ( Aleksandrovoj skoli ). Vidim sneg je vec poceo da provejava, valja se obuci i krenuti u guzvu predbozicnog ludila. Pre nego sto vrag odnese salu, i ne budem mogla taj vazan posao nabavke da zavrsim ovog vikenda, moram da se nateram da se obucem! Ukoliko taj vazan posao ne budem zavrsila danas, necu imati vremena nista od planiranog da uradim ( sledece nedelje, tek ce onda da me mrzi da idem u kupovinu).

Na brzinu se vracam Beogradu. Evo jos jedna fotografija, i onda, obecavam, idem da se obucem, i idem da kupujem sastojke potrebne za "gift baskets". Mozda cu da ih uslikam i ovde postavim, cisto da ne ostane zaboravljeno koliko sam se trudila:)

Dakle, Beograd, leto 2007:

Toronto -- povratak

Evo me nazad u Torontu. Ispratila me je beogradska zora, a docekalo rano poslepodne u Torontu i i aerodromsko osoblje, uglavnom induskog porekla. Oduvek me je to najvise nerviralo kada sletim u Toronto, a ne bih bas tacno znala da kazem zasto. Autoput 401 je opet zakrcen, ali na njemu se trake ne udvostrucuju, iako ih ni ovde ponekada nema dovoljno.

Beograd -- prelomljen kroz prizmu secanja, ponekada se delici sloze u predivnan dizajn. Ipak, najjaci osecaj je tuga.

Jedan novobeogradski bulevar, potpuno nebitan, nosi ime Zorana Djindjica. Zgrada bivseg CK je postala crni soliter, koji bas onako ruzno strci na sred novobeograske ledine. U kafani Kajak muskarci se penju na sto i igraju. Kontejner na sred gradske ulice. Pasa lutalica samo onoliko, a populacija ce biti uvecana za sest stenadi rodjenih ovog leta u bloku 28. Kuce od kartona i blata. Staklena zdanja novih kompanija. Oronule fasade. Imena banaka koje ne znamo da izgovorimo. Grafiti, grafiti, grafiti. Muzika tresti sa splavova. Reklame i bilbordi. Beograd najlepse izgleda se reke!!! Ili u secanju nas koji ga nosimo u srcu.

Secam te se rado voljeni grade.