Za moje obozavaoce koji citaju ovo na srpskom jeziku, evo sta sam zapisala jutros na forumu b92, na temi "Osecaj pripadnosti" ( rec "pripadnost" sam zamenila sa recju "pripadanje")
Osecaj pripadanja. Definisacu ga osecanjem "nepripadanja".Evo cemu ne-pripadam ( BeatrisDal je to nazvala nacizmom!, svidja mi se njena direktnost u definisanju problema)Tesko podnosim "uebermensch" trip u koji su Srbi nespretno uleteli zahvaljujuci zamahu koji su dobili od SANU. Ne podnosim velicanje "vremena smrti", golgota koje je srpski narod prozeveo ( kao da je jedini u celom vaskolimo svetu koji je ikada stradao), velicanje pogresnih heroja, i kreiranje novih, cije je osnovno zanimanje kriminalac. Ne mogu nikako da se identifikujem sa onima koji negiraju masakr u Srebrenici, bombardovanje Sarajeva, progon Albanaca sa Kosova, Milosevicevo prizivanje NATO-a da bombarduje Srbiju kao da je to njegova prcija.Ne mogu da se identifikujem sa onima koji svim srcem nisu protiv svega sto je Srbija danas: jedna u svakom smislu zaostala zemlja, u kojoj ni jedna institucija ne funkcionise kako treba. Ja jasno razdvajam ovo gore napisano od mog porekla, mog detinjstva, mog zavicaja, mog Beograda, mojih secanja i mog pripadanja vremenu i zemlji koja vise ne postoji.Isto tako, samom cinjenicom da zivim u gradu gde zivi ceo svet, pripadam i celom svetu, kao i Kanadi u kojoj se nikada nisam osecala kao stranac ( sto zbog gore navedenog ne bih mogla da kazem za Srbiju).
No comments:
Post a Comment